Da li ste ikada razmišljali o tome na koji način je moguće iskoristiti informacije koje prikupljamo kroz različita interesovanja, tako da se upotrebe kao naučni podatak, dovedu do važnog naučnog rezultata ili pomognu naučnicima u postavljanju važnih istraživačkih pitanja? Na primer, fotografisanje biljaka, životinja, pronalazak gnezda ptica, posmatranje noćnog neba, prikupljanje uzoraka vode, informacije o zagađenju vazduha i slično? Iako je interesovanje za istraživačke podatke koje prikupljaju građani započelo od prirodnih nauka, interesovanja građana za svoju zajednicu su vrlo važan osnov za postavljanje istraživačkih pitanja u okviru društvenih nauka. Sami pojedinci kojih se ova istraživanja tiču neretko su bolje upoznati sa konkretnim problemima i specifičnostima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu u svojoj užoj i široj zajednici, nego sami istraživači ili donosioci odluka.
Da građanska ili volonterska nauka (engl. citizen science) prerasta u hobi koji je rasprostranjen širom sveta, govori oko 100.000 registrovanih korisnika i milioni posetilaca sajta SciStarter koji je samo jedna od velikih platformi za projekte građanske nauke. SciStarter je kreiran od strane Državnog univerziteta Arizona u Sjedinjenim Američkim Državama, i na platformi se trenutno može naći preko tri miliona različitih naučnih podataka. Formirana je i Evropska asocijacija za građanska istraživanja (European Citizen Science Association) i Evropska platforma volonterske nauke (EU-Citizen.Science) za razmenu znanja, veština i projekata volonterske nauke.
Govorimo već neko vreme o volonterskoj nauci, a šta zapravo ona predstavlja? Volonterska nauka (ili građanska nauka, građanska naučna istraživanja, nauka u zajednici, volonterski monitoring itd.) podrazumeva važan aspekt otvorene nauke u kome volonteri i naučnici sarađuju i kroz međusobno partnerstvo odgovaraju na relevantna pitanja za nauku i prikupljaju relevantne naučne podatke. Ideja jeste da se, kroz projekte volonterske nauke, na efikasan način povežu naučnici, građani i donosioci odluka. Dakle, volonterska nauka predstavlja naučna istraživanja koja se sprovode, u potpunosti ili nekim delom, od strane volontera, odnosno od strane naučnika koji nisu profesionalci, već koji se mogu smatrati naučnicima volonterima. Da bismo razumeli ko su sve naučnici volonteri, važno je da razgraničimo ovaj pojam od nekih sličnih pojmova.
Ko nisu naučnici volonteri? Naučnici volonteru nisu ispitanici u npr. medicinskim studijama ili u nekim društvenim istraživanjima. Naučnici volonteri učestvuju u prikupljanju podataka, analizi i diseminaciji rezultata naučnih istraživanja. Prosto učešće ispitanika u istraživanjima, iako može biti volonterskog tipa, ne čini ih naučnicima volonterima. Deset principa volonterske (građanske) nauke koje je razvila radna grupa Evropske asocijacije za građanska istraživanja, a koju predvodi Prirodnjački muzej u Londonu, postavila je ključne principe koji definišu šta su to građanska naučna istraživanja i samim tim ko mogu biti naučnici volonteri (više o deset principa pronaći na https://ecsa.citizen-science.net/documents/).
Ko jesu naučnici volonteri? Naučnici volonteri su aktivni učesnici u naučnim istraživanjima i to je nužan deo definicije. Oduvek je bilo poznato interesovanje (barem nekog dela) populacije za pružanje doprinosa naučnim rezultatima, ili makar interesovanje za proučavanje različitih naučnih disciplina. Poznat je primer Čarlsa Darvina koji nije bio profesionalni naturalista kada je krenuo na svoje putovanje Biglom. Ali, istraživanja na tom proputovanju i njegovo zanimanje – kao naučnika volontera – za različita istraživačka pitanja i prikupljanje brojnih istraživačkih podataka, dovešće kasnije do formulacije osnovih postulata njegove teorije evolucije. Dakle, neophodan preduslov da neko bude naučnik volonter jeste interesovanje za nauku i posedovanje bazičnih znanja koja se stiču kroz formalno i neformalno obrazovanje. Iako profesionalni naučnici vode naučne projekte na fakultetima ili naučnim institutima i koordinatori su projekata volonterske nauke, ne treba zanemariti činjenicu da je jedan od glavnih ciljeva volonterske nauke zapravo demokratizacija naučnih rezultata: naučna saznanja koja su dostupna i predstavljena na razumljiv način svima, a ne samo ograničenom krugu ljudi koji se u institucijama „bave“ naukom.
Hakli (Haklay, 2013) ističe da se nivo angažmana naučnika volontera može definisati kroz četiri stepena, u kojima varira učešće volontera u naučnom procesu:
1. izvori podataka – naučnici volonteri učestvuju u pronalasku resursa i izvora naučnih podataka, dok je njihovo kognitivno učešće minimalno. Učešće velikog broja volontera u projektima volonterske nauke često se bazira na ovom nivou angažmana (npr. za procenu zagađenja vazduha, ispitanici nose senzore sa sobom preko kojih se beleže podaci, a koje kasnije vraćaju u laboratoriju). Na ovom, bazičnom nivou učestvovanja često ne postoji ni razumevanje niti dovoljno informacija čemu npr. služi konkretan istraživački podatak, već su naučnici volonteri upoznati samo sa oblašću istraživanja koja je za njih dovoljno važna da žele da učestvuju u naučnom procesu prikupljanja podataka.
2. distribucija znanja – na drugom nivou angažmana, naučnici volonteri koriste svoje kognitivne sposobnosti, prolazeći prvo bazični trening vezan za projekat volonterske nauke na kom učestvuju, zatim prikupljaju podatke i sprovode jednostavne forme interpretacije dobijenih rezultata. Trening podrazumeva i testiranje veština naučnika volontera koje naučnicima daje uvid u kvalitet prikupljenih podataka i osnovu za osmišljavanje kako da se edukacija naučnika volontera dugoročno nastavi.
3. participacija – treći nivo angažmana objašnjava pojam ,,nauka u zajednici“, odnosno podrazumeva definisanje istraživačkih problema od strane naučnika volontera, u konsultaciji sa naučnicima i drugim ekspertima, kao i definisanje metoda prikupljanja podataka u čemu učestvuju svi akteri (i naučnici volonteri i profesionalni naučnici). Naučnici volonteri učestvuju u prikupljanju podataka, ali uz asistenciju eksperata analiziraju i interpretiraju rezultate. Naučnici volonteri nisu uključeni u detaljnu analizu rezultata, niti u donošenje naučnih zaključaka. Participativni nivo podrazumeva nauku koja odgovara na potrebe građana.
4. ekstremni – četvrti nivo angažmana objašnjava pojam „kolaborativne nauke“, odnosno podrazumeva potpuno integrisanu aktivnost naučnika volontera i profesionalnih naučnika, u kojoj oni ravnopravno definišu na kojim naučnim problemima će se zasnivati projekat volonterske nauke, koja je priroda prikupljenih podataka, zajedno adresiraju potrebe vezane npr. za naučne protokole i sl., a projekat se dizajnira tako da se slaže sa interesovanjima i motivacijom svih učesnika. Naučnici volonteri mogu biti angažovani i na analizi i publikaciji naučnih rezultata. Na ovom nivou angažmana naučnici nisu samo eksperti već i facilitatori naučnog projekta, i ovaj nivo otvara prostor za samostalna istraživanja naučnika volontera i ostvarivanje specifičnih istraživačkih ciljeva.
Istraživači u okviru Centra za bihejvioralna istraživanja u psihologiji – STAR do sada su sproveli dva projekta volonterske nauke. Prvi projekat sproveden je tokom vanrednog stanja proglašenog usled pandemije, marta i aprila 2020. godine i bavio se dnevnim praćenjem emocionalnih reakcija stanovništva na pandemiju koronavirusa u Srbiji. Uključivao je oko 18500 odgovora ispitanika na različita pitanja vezana za njihovo mentalno zdravlje. Naučnici volonteri su aktivno učestvovali u svim fazama istraživanja: postavljali su istraživačka pitanja koja ih zanimaju, promovisali su istraživanje na društvenim mrežama, motivisali su ispitanike da uzmu ušćešće i sl. Projekat je, između ostalog, rezultirao naučnim radovima, objavljenim u prestižnim naučnim časopisima (npr., “Daily Monitoring of Emotional Responses to the Coronavirus Pandemic in Serbia: A Citizen Science Approach”).
Tokom 2021. godine sproveden je drugi projekat volonterske nauke . Uključivao je učešće naučnika volontera u blizanačkoj studiji koji sprovodi Centar STAR. Volonteri su učestvovali u postavljanju istraživačkih pitanja, prikupljanju podataka i diseminaciji naučnih rezultata. Serija vebinara organizovana je kako bi se volonterima omogućilo da usavrše svoje veštine naučnog razmišljanja, unaprede znanja iz metodologije, učestvuju u kreiranju promotivnih materijala, ali i da se upoznaju sa savremenim saznanjima iz oblasti bihejvioralne genetike. Naučnici volonteri pisali su naučne blogove i učestvovali na kraju ciklusa vebinara u prezentaciji različitih istraživačkih ideja u oblasti bihejvioralne genetike.
Oba projekta su pšredstavljena kao primeri dobre prakse volonterske nauke prema Horizon 2020 projektu WBC-RRI.NET
Za kraj uvoda o volonterskoj nauci, predstavljamo pesmu Monti Harpera (Tviter nalog @montyharper i sajt www.montyharper.com) o naučniku volonteru – „The Citizen Scientist Song“ koja je zahvaljujući autoru, Montiju i platformi SciStarter javno dostupna na linku: https://citscipod.podbean.com/e/the-citizen-scientist-song-by-monty-harper/
Dobrodošli u svet naučnika volontera!
msr Selka Sadiković, psihološkinja
istraživač-saradnica na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu
Literatura:
Haklay, M. (2013). Citizen science and volunteered geographic information: Overview and typology of participation. In D. Sui, S. Elwood, & M. Goodchild (Eds.), Crowdsourcing geographic knowledge: Volunteered geographic information (VGI) in theory and practice (pp. 105–122). Springer Science & Business Media.
Preporuka za čitanje:
Smederevac, S., Pajić, D., Radovanović, S., Gilezan, S., Čolović, P. i Milosavljević, B. (2020). Otvorena nauka: praksa i perspektive. Univerzitet u Novom Sadu. Preuzeto sa: https://open.uns.ac.rs/handle/123456789/16297
European Citizen Science Association – ECSA (2022). Deset principa građanske nauke. Novi Sad. Preuzeto sa: https://zenodo.org/record/5127534/files/ECSA_Ten_Principles_of_CS_Serbian.pdf?download=1
