Rezultati istraživanja koje prati emocionalne reakcije ljudi na vanrednu situaciju uzrokovanu korona virusom



  07.05.2020.

KRAJ VANREDNOG STANJA DONOSI POSLEDNJU ANKETA U NAŠEM ISTRAŽIVANJU, KOJA JE DOSTUPNA NA SLEDEĆEM LINKU: http://cbg.ff.uns.ac.rs/covid19/
Anketu ćete moći da popunite u narednih par dana, ako ne stignete danas, a potrebno je svega nekoliko minuta. Svojim učešćem u istraživanju emocionalnih reakcija na izolaciju uzrokovanu pandemijom COVID-19, omogućili ste da se odgovori na neka važna naučna i društvena pitanja. Hvala svima na značajnom doprinosu našem istraživanju, našim studentima, volonterima i volonterkama, Centru za promociju nauke, medijima: Oradio, Glas Amerike, RadioAparatu i televiziji Prva, kao i organizacijama i pojedincima koji su podržali naš prvi CITIZEN SCIENCE projekat!

NAJVEĆE HVALA NA SARADNJI NAŠIM ISPITANICIMA KOJI SU SAVESNO POPUNJAVALI SVOJE ANKETE U SVIM NEDELJAMA VANREDNOG STANJA!

Srdačni pozdravi i svako dobro,
Istraživački tim Centra za bihejvioralnu genetiku

  21.03. - 11.04.2020.

Rezultati pokazuju da se okupiranost mislima o korona virusu vremenom smanjuje. To znači da su na samom početku vanredne situacije ljudi intenzivnije razmišljali o korona virusu nego danas.
Kada se ljudi suoče sa nekom novom situacijom, ulažu dodatne napore da bi je razumeli i pronašli adekvatan odgovor, odnosno prilagodili joj se. Ovaj rezultat ukazuje na važan psihološki mehanizam adaptacije, budući da je upravo sposobnost prilagođavanja novim okolnostima ključ za opstanak ljudi kao vrste.

...

Slika 1. Okupiranost mislima o korona virusu

Strah od zaraze korona virusom kod naših ispitanika postepeno se smanjuje, iako ni na samom početku nije bio ekstremno izražen. Strah je uobičajena reakcija na prisutnu pretnju. U slučaju korona virusa ta pretnja je nevidljiva, što može dodatno potencirati doživljaj napetosti, jer ne postoji siguran znak da je pretnja izbegnuta. Međutim, ako strah predugo traje, prestaje da bude adaptivan. Stoga ovaj rezultat upravo govori o tome da se ljudi polako opuštaju, adaptiraju i celu situaciju ne doživljavaju više kao novu.
Ljudi poseduju različite strategije za suočavanje s potencijalnim pretnjama. U ovom istraživanju ispitivan je i fenomen koji se u psihologiji naziva nerealistički optimizam, a odnosi se na verovanje da se loše stvari događaju samo drugim ljudima. Pokazalo se da je ovakva strategija važan zaštitni faktor u suočavanju sa pandemijom korona virusa (ljudi koji veruju da će im budućnost doneti više pozitivnih a manje negativnih događaja manje se plaše).
Međutim, treba naglasiti da preterano oslanjanje na ovakva verovanja može ljude učiniti neopreznim i dovesti ih u nepotreban rizik. Stoga je smanjenje straha veoma dobar indikator mentalnog zdravlja ljudi, ali uz poštovanje svih propisanih mera.

...

Slika 2. Strah od zaraze korona virusom

Smanjenje straha od zaraze može biti odraz i doživljaja kontrole nad situacijom, budući da se najveći broj ispitanika uglavnom ili u potpunosti pridržava mera propisanih od strane nadležnih institucija (92,7%).

...

Slika 3. Pridržavanje propisanih mera

Konkretno, 80,5% ljudi uglavnom ili uvek nosi rukavice, zaštitne maske i izbegava fizičke kontakte s drugima. Ovaj rezultat ukazuje na disciplinovanost građana i na ozbiljnost s kojom su pristupili suočavanju s korona virusom. Konkretne aktivnosti povećavaju doživljaj kontrole nad situacijom, jer ljudi preduzimaju niz koraka kako bi se zaštitili od zaraze.

...

Slika 4. Konkretne preventivne aktivnosti

Suočavanje s vanrednim okolnostima, koje podrazumevaju ostanak kod kuće, zavisi i od nekih stabilnih karakteristika osobe. Na primer, na pitanje u kojoj meri se dosađuju, samo 14,8% ispitanika se izjasnilo da se uglavnom ili veoma dosadjuju. Na Slici 5 može se videti da doživljaj dosade može biti relativno stabilna karakteristika ljudi i odražavati generalan problem sa strukturiranjem vremena, koji se verovatno javlja i van konteksta izolacije zbog korona virusa.

...

Slika 5. Da li je ljudima dosadno tokom izolacije?

Takođe, sklonost ka ispoljavanju negativnih emocija poput ljutnje, besa, iznerviranosti, ekstremno je prisutna kod veoma malog procenta ispitanika (3,5%). Verovatno je u pitanju još jedna stabilna karakteristika, budući da se na Slici 6 mogu uočiti uobičajene varijacije u stepenu njene izraženosti.
To znači da ljudi koji su skloni da često pronalaze razloge za ljutnju, pronaći će je i u ovoj situaciji.

...

Slika 6. Negativne emocije

Najvažnije u ovoj situaciji, kada su ukućani usmereni jedni na druge više nego što je uobičajeno, je da se održi kvalitet komunikacije. Naši ispitanici su u tome više nego uspešni (Slika 7). Čak 66,7% ispitanika ima prilično ili veoma dobar kvalitet komunikacije s ukućanima. Međutim, nemoguće je da uvek sve bude idealno, pa je trenutno kod 3.3% ljudi komunikacija nezadovoljavajuća.

...

Slika 7. Kvalitet komunikacije

  12.04.2020.

Ohrabruju rezultati da 80.4% naših ispitanika se u najvećoj meri pridržava preporuka o nošenju zaštitne opreme u javnosti i izbegavanja bliskog kontakta sa ljudima.

Važno je znati:

Koliko god da nam nedostaju naši najbliži u doba izolacije, pokazaćemo im da ih volimo time što se nećemo sretati kada ne moramo i izbegavaćemo boravke na javnim mestima, gde možemo zaraziti sebe i druge. Budimo solidarni i brinimo o našoj zajednici.

...

Slika 1. Poštovanje zaštitnih mera

Rezultati istraživanja u proteklih nekoliko nedelja, pokazuju da je 7.3% naših ispitanika do sada tražilo stručnu psihološku pomoć. U situacijama krize, kod ljudi se javljanju razne emocije, strah, napetost, uznemirenost, poremeti se ciklus spavanja, prehrambene navike, javljaju se nekad učestaliji konflikti sa ukućanima i ljutnja, neki ljudi se osećaju posebno usamljeno, ili depresivno, apatično... Sve to su prirodne reakcije na stresnu situaciju, a različiti ljudi će reagovati na različite načine. Nekad nam se čini da mi sami različitim danima reagujemo drugačije!

Važno je znati:

U cilju sprečavanja i smanjenja štetnih uticaja na stanovništvo u stanju krize i pružanju psihosocijalne pomoći, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije u saradnji sa Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i Institutom za mentalno zdravlje Republike Srbije je otvorilo posebne telefonske linije za pružanje psihološke pomoći od strane stručnih lica.
Svi brojevi telefona, kao i ostale informacije dostupne su na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja Republike Srbije u vezi sa novim korona virusom: www.covid19.rs

Budite zdravo i ostanite kod kuće!

...

Slika 2. Traženje psihološke pomoći

  08.04.2020.

Rezultati istraživanja pokazuju da u poslednjih mesec dana poverenje u tačnosti informacija koje se objavljuju od strane nadležnih institucija varira kod naših ispitanika: naime, 25.9% ispitanika nema ili ima malo poverenja u informacije koje dobija, 30.9% nije sigurno u tačnost tih informacija, dok 43.2% u velikoj meri ima poverenja u tačnost informacija koje dobijaju od strane nadležnih organa.

Važno je znati:

U velikom broju informacija kojima smo okruženi svakodnevno, važno je imati kritički odnos prema izvorima informisanja. Pratite preporuke stručnjaka i zvanične infomacije, koje se mogu naći na stranici https://covid19.rs/. U situaciji kao što je ova, važno je ne širiti neproverene informacije, jer se time širi i panika.

...

Slika 1. Poverenje u informacije koje potiču od nadležnih institucija

  06.04.2020.

U našem istraživanju emocionalnih rekacija na pandemiju uzrokovanom COVID-19, ispitanici su se izjašnjavali o svojim navikama pre početka karantina, i u toku proteklih nedelja od uvođenja vanrednog stanja. Rezultati pokazuju da pojedinci koji konzumiraju cigarete ili lekove za smirenje nisu promenili svoje navike u uslovima izolacije. Ipak, ohrabruje podatak da 56.9% ispitanika koji konzumiraju alkohol se izjašnjava da u periodu izolacije pije manje nego ranije.

Važno je znati:

Uslovi izolacije dovode do toga da su cele porodice na okupu, nekad i u istoj prostoriji. Naša deca kreiraju svoj svet gledajući naše postupke.

...

Slika 1. Promena konzumacije psihoaktivnih supstanci tokom izolacije

  04.04.2020.

Ohrabruje podatak da su naši ispitanici generalno zadovoljni kvalitetom komunikacije sa svojim ukućanima, kao i komunikacijom sa porodicom, prijateljima, kolegama i poznanicima preko društvenih mreža! Najzadovoljniji kvalitetom komunikacije sa ukućanima su naši ispitanici od 40 do 60 godina, dok su komunikacijom preko društvenih mreža najzadovoljniji oni od 26 do 40 godina!

Važno je znati:

Izloacija ne mora da znači izolaciju od socijalnih kontakata. Ne zaboravite da se sa svojim prijateljima možete družiti i preko ekrana! A možda je baš ovo nedeljno popodne pogodno da se čujete sa nekim vama važnim ljudima sa kojima niste imali prilike da razgovarate u skorije vreme.

...

Slika 1. Kvalitet komunikacije tokom izolacije u odnosu na starost

  02.04.2020.

Kako strukturirate svoje vreme i obaveze za vreme izolacije?

Rezultati našeg istraživanja pokazuju da našim ispitanicima generalno nije dosadno i da dobro strukturišu svoju dnevnu i nedeljnu rutinu, čak i u uslovima vanrednog stanja. Najmlađoj populaciji (od 18 do 25 godina) najviše nedostaje druženje, ali i struktura obaveza koje inače imaju (odlazak na fakultet, posao, praksa).

Važno je znati:

Strukturiranje vremena za rad i učenje je jako važan deo strukturiranja vremena. Ali nemojte zaboraviti ni na svoje slobodne vreme! Sad kada ga naizgled imamo na pretek, dešava se da stalno nešto radimo i da se “zatrpavamo” obavezama. Odvojite vreme za sebe, ili vreme kada ne radite ništa. Odmor je važan deo svakodnevnice.

...

Slika 1. Strukturiranje vremena i obaveza tokom izolacije

Rezultati istraživanja emocionalnih reakcija i ponašanja ljudi u vreme vanrednog stanja uzrokovanog pandemijom COVID-19, pokazuju da se naši ispitanici umereno plaše za svoje zdravlje, zdravlje svojih bližnjih i mogućnosti da nastupi ekonomska kriza nakon pandemije.

Izgleda da ne postoji značajna razlika između muškaraca i žena u tome koliko se plaše za sebe i svoje okruženje. Ipak, čini se da je strah za zdravlje sebe i bližnjih izraženiji kod žena, dok je strah od ekonomske krize nešto izraženiji kod muškaraca.

Važno je znati:

Strah, iako nekad neprijatna, je prirodna i adaptivna reakcija organizma koja postoji kako bismo se pripremili za potencijalnu ili realnu opasnost kojoj smo izloženi. Tu je da bi nas zaštitio.

...

Slika 2. Strah za zdravlje i ekonomsku krizu

  25.03.2020.

Do sada je 904 ispitanika uzelo učešće u istraživanju koje prati reakcije na izolaciju zbog pandemije korona virusa, i danas predstavljamo osnovne sociodemografske karakteristike uzorka. Skoro tri četvrtine uzorka (74%) predstavljaju ženski ispitanici. S obzirom da značajan procenat uzorka predstavlja studentska populacija nije začuđujuće da blizu 60% uzorka ima 25 ili manje godina, dok 21.4% uzorka čine ispitanici stariji od 40 godina. Osim ispitanika koji trenutno studiraju (35,1%), najveći broj ispitanika ima srednjoškolsko (22,7%) ili visoko obrazovanje (34,1%). Najveći broj ispitanika tokom pandemije boravi u gradu (66,6%). Informacije o sociodemografskim karakteristikama uzorka možete preuzeti na ovom linku.

  24.03.2020.

Na uzorku od 577 ljudi ispitivane su različite emocionalne reakcije na izolaciju zbog pandemije korona virusa. Rezultati pokazuju da se veliki broj ljudi oseća sigurno, da ne reaguju panikom i da se trude da održe kvalitetnu komunikaciju s bliskim osobama.

Na pitanje koliko ste okupirani mislima o korona virusu, većina ispitanika (72,6%) ispoljava uobičajene reakcije u situaciji u kojoj postoji nevidljiva pretnja (Slika 1). Manji procent ljudi ispoljava ili ekstremnu preokupiranost mislima o korona virusu (11,8%) ili ekstremnu neokupiranost ovim mislima (15,6%).

Važno je znati:

Briga predstavlja odgovor na potencijalnu opasnost. Kada su ljudi previše opušteni, izlažu se većoj opasnosti. Kada ljudi previše brinu, vide opasnost i u situacijama kada ona ne postoji.

...

Slika 1. Okupiranost mislima o korona virusu

Strah od zaraze korona virusom kod naših ispitanika nije previše izražen, budući da 63,6% ljudi izveštava da se uopšte ili uglavnom ne plaši (Sika 2). Kod 13,2% ispitanika strah je uglavnom ili veoma izražen.

Važno je znati:

Strah je manji ako osoba ima doživljaj da kontroliše situaciju. U ovoj situaciji, kontrola se postiže aktivnim preventivnim merama (izolacija, higijena i vedar duh!)

...

Slika 2. Strah od zaraze korona virusom

Ljudi više brinu za svoje bližnje nego za sebe (Slika 3). Čak 40,9% ljudi prilično ili veoma brine za svoje bližnje.

Važno je znati:

Ponašanje drugih ne možemo da kontrolišemo. Ako su vaši bližnji izloženi riziku, pomozite im detaljnim instrukcijama o preventivnim merama.

...

Slika 3. Strah da će se bliske osobe zaraziti korona virusom

Strah da će trenutna situacija dovesti do ekonomskog kraha ili nestašica je još jedan strah uzrokovan situacijom nad kojom nemamo kontrolu (Slika 4). Kod 35,7% ispitanika ovaj strah je prilično ili veoma izražen, a kod 35,1% pomalo ili uopšte nije izražen.

Važno je znati:

Optimizam i pesimizam utiču na opažanje drugih ljudi, situacija, pa i ekonomske situacije. Preokupiranost brigama troši naše resurse za prilagođavanje promenama u okruženju.

...

Slika 4. Strah od ekonomske krize

Veliki broj ljudi je uspeo uspešno da organizuje svoje vreme tokom izolacije i nije im dosadno (66,7%). Samo 6,1% ljudi se veoma dosađuje (Slika 5).

Važno je znati:

Strukturiranje vremena je veoma važno za mentalno zdravlje. Ako se bavite samo jednom aktivnošću, vremenom će Vam dosaditi, koliko god da je volite ili u početku delovala privlačno.

...

Slika 5. Da li je ljudima dosadno tokom izolacije?

Druženje je važan deo života. U ovoj situaciji, čak 43,6% ljudi doživljava da im nedostaju prijatelji, a 34,5% da im skoro uopšte ili uopšte ne nedostaju (Slika 6).

Važno je znati:

Prijateljstva su dragocena jer omogućavaju razmenu emocija, misli i aktivnosti. Prijateljstva se neguju i čuvaju, bez obzira na okolnosti.

...

Slika 6. Da li ljudima nedostaje druženje?

Posao, studiranje i odlazak u školu je onemogućen velikom broju ljudi, ali za sada je veoma mali broj onih kojima takva vrsta obaveza nedostaje (Slika 7). Čak 44,7% ljudi se za sada odmara od svakodnevnih obaveza, dok 34,1% doživljava da im one nedostaju. Naravno, postoji mogućnost da se medju onima kojima obaveze ne nedostaju ima mnogo ljudi koji i dalje odlaze na posao. Medicinski radnici, prodavci i mnogi drugi suočavaju se trenutno s velikim izazovima.

...

Slika 7. Stav prema poslu i učenju u vanrednoj situaciji

Ogromna većina naših ispitanika ne dolazi u situaciju da bude ljuto, iznervirano ili agresivno i to je rezultat koji pruža ohrabrujuću poruku (Slika 8). Samo 3,5% ispitanika je bilo u situaciji da se veoma iznervira. Čak 73% ispitanika nije uopšte ili skoro uopšte imalo negativne emocije.

Važno je znati:

Negativne emocije kao što su ljutnja, bes ili nerviranje su normalne ljudske reakcije na osujećenje ili ugrožavanje psihološkog prostora. Dani su lepši kada ih nema, ali se ponekad pojave. Zapitajte se tada da li ćete se za 5 godina sećati te situacije. Ako je odgovor ne, ne mučite se mnogo zbog nje.

...

Slika 8. Negativne emocije

Najvažnije u ovoj situaciji, kada su ukućani usmereni jedni na druge više nego što je uobičajeno, je da se održi kvalitet komunikacije. Naši ispitanici su u tome više nego uspešni (Slika 9). Čak 66,7% ispitanika ima prilično ili veoma dobar kvalitet komunikacije s ukućanima. Međutim, nemoguće je da uvek sve bude idealno, pa je trenutno kod 3.3% ljudi komunikacija nezadovoljavajuća.

Važno je znati:

Uvek može da se nađe razlog za svađu, ako ga potražimo. Problemi mogu da se reše samo razgovorom. Za početak, uvažimo gledišta i argumente drugih!

...

Slika 9. Kvalitet komunikacije

Društvene mreže omogućavaju stalan kontakt s drugim ljudima, bez obzira na međusobnu udaljenost. Stoga naši ispitanici održavaju socijalne kontakte, uprkos izolaciji (Slika 10). Čak 72,5% ljudi je prilično ili veoma zadovoljno komunikacijom s prijateljima preko društvenih mreža.

...

Slika 10. Kvalitet komunikacije preko društvenih mreža

  23.03.2020.

Na uzorku od 568 ljudi ispitivana su različita ponašanja u vezi sa izolacijom zbog pandemije korona virusa.
Prvi rezultati pokazuju da se većina ljudi veoma dobro organizovala i da pokušava da prilagodi svoje navike novonastaloj situaciji. Rezultati pokazuju da veliki broj ljudi poštuje izolaciju, dok 8.8% navodi da nije u izolaciji. Većina ljudi izlazi iz kuće samo zbog nabavke

...

Slika 1. Izolacija tokom vanredne situacije

Zdravlje naših ispitanika je za sada veoma dobro, budući da 96,3% izveštava da im je trenutno zdravlje odlično. Nažalost, jedan ispitanik ima potvrdu da je zaražen korona virusom.

...

Slika 2. Zdravstveno stanje učesnika u istraživanju

Higijenske navike u vezi s pranjem ruku su veoma izražene – 92.1% ispitanika pere ruke čim uđe u kuću.

...

Slika 3. Higijenske navike

Većina ljudi (89.9%) redovno prati vesti o korona virusu.

...

Slika 4. Redovno praćenje informacija o korona virusu

Veliki broj ljudi je uspeo da organizuje svoju dnevnu rutinu tokom izolacije (68.3%). Ipak, 29.6% ljudi se verovatno nešto teže organizuje u novim okolnostima.

...

Slika 5. Dnevna rutina tokom izolacije

Samo oko 20% ispitanika ima velike zalihe hrane i sredstava za higijenu, dok preko 79% ispitanika izveštava da nemaju zalihe.

...

Slika 6. Zalihe hrane i sredstava za higijenu tokom izolacije

Ohrabrujuć je podatak da veliki broj naših ispitanika tokom izolacije koristi vreme da čita svoje omiljene pisce, gleda filmove, radi fizičke vežbe ili obavlja neke druge aktivnosti koje im prijaju.

...

Slika 7. Aktivnosti koje prijaju ispitanicima

Budući da veliki broj naših ispitanika pripada studentskoj populaciji, fakulteti aktivno rade na omogućavanju održanja svih predviđenih aktivnosti od kuće. Takođe, mnogi ljudi obavljaju posao od kuće.Čak 60.6% ispitanika je i dalje veoma aktivno. Ipak, 32.4% ne uspeva da organizuje svoj rad u kući, što sigurno utiče na njihovo strukturiranje vremena.

...

Slika 8. Aktivno obavljanje posla ili učenje kod kuće

  22.03.2020.

Centar za bihejvioralnu genetiku sprovodi istraživanje o reakcijama ljudi na izolaciju zbog pandemije korona virusa. Istraživanje je započeto 21.03.2020. godine i obuhvata anketu od nekoliko pitanja na koja je potrebno odgovoriti svakoga dana. Prvoga dana u istraživanje se uključilo 508 ljudi.
Preliminarni rezultati su veoma ohrabrujući. Ukupno 66,5% ljudi je izjavilo da se ne dosađuje, a samo 5,7% ljudi je tokom jučerašnjeg dana bilo ljuto ili iznervirano. Čak 64,4% ispitanika je svoju komunikaciju sa ukućanima ocenilo kao prilično ili veoma dobru.

...

Proporcija odgovora na pitanje "Kako ocenjujete današnju komunikaciju sa ukućanima?"